Haljina od tvida / Burda Style, 119, 10/2009

Haljina koju sam tako davno sašila da sam se jedva setila o kom kroju se radi... Kad nju obučem, znači da je jesen zvanično počela. 

Kao što sam napisala u naslovu, od tvida je srednje debljine. Mnogo volim taj materijal. Prva haljina koju sam sašila (još na kursu šivenja i krojenja) bila je od tvida. Još uvek imam negde neko zaostalo parče te tkanine...

Elem, da se vratim na ovu haljinu. Kroj za nju videla sam u Burdinom editorijalu za poslovnu odeću. Neka super cica je nosila ovakvu haljinu, pa sam i ja poželala da je imam. Mada, njena je napravljena od flanela, što se meni tad učinilo nekako kao za pidžamu, pa sam zato izabrala tvid koji je malo ozbiljnija opcija, a i toplija.

Haljina nije postavljena, što je dobro. Jer volim da nosim tokom cele jeseni i zime. Kad su temperature oko 20 stepeni, nosim je bez rukava, a kad su niže, obučem rolku ispod i po potrebi pothaljinu ili više njih... 

Zanimljiva stvar. Dok sam bila mlađa, nisu mi bile jasne žene koje zimi nose haljine i suknje. Nošenje suknje nakon 1. septembra meni je činilo kao pozivnica za upalu pluća. A onda sam počela da obraćam pažnju na to kako se moja mama (koja uvek nosi suknje) oblači i shvatila da ne da joj nije hladno, nego od slojeva koje ima može i toplotni udar da doživi! Takođe, nikad neću zaboraviti ni kad mi je sestra jednom otvorila oči rečenicom: "Znaš Mihajla, farmerke su hladne zimi, ipak treba neka vuna."

Zato se sad radujem novoj sezoni,svim štofovima i krojevima koji dolaze, ali i onim pogledima na ulici ujutru koji me odmeravaju i pitaju se jesam li normalna što po hladnoći nosim haljinu...

Na fotografijama nosim: Haljina: kroj Burda Style 119, 10/2009, tkanina Virteks. Rolka: LC Waikiki. Kožna jakna, Mona. Kožna tašna, Mona. Gumene čizme, Obuća Metro. Šal od kašmira, poklon (suvenir) iz Nepala.