Ovu haljinu sam htela, pa nisam, pa sam je na kraju ipak sašila. Mislila sam da odustanem od pravljenja, pošto u korpi nemam crni materijal kao u originalnoj verziji. Međutim, toliko mi je bila slatka da nisam mogla da je zaobiđem, te sam rešila da se snađem sa onim što imam...
U pitanju je model #103 iz Burde 04/2020. Veličina koju sam šila je 36. U radnoj svesci za ovu haljinu kažu da treba 2.05 m tkanine koja drži formu, a koja je širine 1.40 m. Pored toga postave je po njima potrebno 0.45m, iste širine. (Oni su postavili samo gornji deo.)
Ono gde mi je zafalilo osnovne tkanine su tregeri. Iskreno, možda bih i tu uspela da izvučem, da sam se više trudila. Umesto toga, posegnula sam opet za restlovima i našla roze beli materijal koji mi je ostao od krojenja neke suknje koju nikad nisam završila. (Da i to mi se dešava. Ne više tako često, ali imam još par započetih i nezavršenih stvarčica. Doći će i one jednom na red...)
E sad, bilo bi glupo da sam haljinu napravila u jednom dezenu, a tregere u drugom. Ustvari, ne bi bilo glupo, ali meni lično bi to izgledalo nekako nedovršeno. Zato sam od prugaste tkanine iskrojila traku koju sam našila oko struka, da sve povežem.
Takođe, nisam imala ni beli skriveni rajsferšlus u šavu od 40 cm, pa sam koristila neki nežno roze. To i nije toliko strašno, pošto na haljini već ima dosta sličnih nijansi.
Sve u svemu, zadovoljna sam kako je ispala. Slatka letnja haljinica. Mada, ako budem htela da šijem Sabrina haljinu, onda ću definitivno tražiti neki krući materijal koji drži formu, pa da doživljaj bude potpun...
Haljina, šivena po meri - kroj, Burda Style 4/2020 #103. Kardigan - C&A. Patike - Converse, slične ovde
Нема коментара:
Постави коментар