Haljina sa biserima

Prethodnih dana ništa nisam šila. Počela sam da radim, pa energetski nisam uspevala da se sastavim. Posle dva meseca, stvarno je teško ponovo ustajati u pet. Zato umesto nove, evo je haljina koju sam napravila prošlog avgusta, a koju nisam fotograisala za svoju arhivu.

Pravila sam je povodom rođakovog venčanja. Pošto nisam imala ideju šta bih nosila, jer nisam čest gost na veseljima tog tipa (ne volim ih), odlučila sam da ne lomim glavu previše i napravim nešto jednostavno. Na kraju krajeva, ne udajem se ja. Međutim, pošto je događaj bio u Trebinju, pa još u avgustu, znala sam da mora da bude prijatno za nošenje. U prevodu, ne sme da steže i nikako od sintetike.

Materijal sam već imala, a kroj sam iskombinovala od nekih ranije korišćenih... Gornji deo je najobičniji uz telo, sa ušitcima napred i nazad, plus sam dodala po dva karnera na izreze za ruke. Dok sam deo suknje uzela od modela 9005 iz Burde 06/1979. Taj kroj sam koristila već više puta, jer mi se dopada da leti nosim suknje koje me ne dodiruju mnogo. (Sad kad vidim koliko stvari imam po tom kroju, mislim da ću ove godine malo da o'ladim.)

Umesto normalnog, na endlarici  sam uradila rol porub. Sve sam obradila ovako. Suknju, karnere, čak i okovratnik!  Nije baš tradicionalno rešenje, ali meni se sviđa.

Haljina bi ostala takva, jednostavna teget, da moja majka kad je videla nije rekla da izgleda ko za sahranu!

Tu me je bacila u bedak! Razmišljala sam šta da radim. Da li da šijem drugu?! Ova se meni sviđala takva kakva je... Onda sam slučajno, tražeći nešto naletela na kutiju puni bisernih perli koje sam kupila pre sigurno deset godina... Palo mi je na pamet da bih mogla da prišijem par komada i tako izvučem stvar, pa sam krenula...

Kakva sam budala bila! Prišivanju perli nikad kraja... Boleli su me prsti, oči, vrat, leđa, a svaki put kad bih pogledala haljinu činilo mi se da nije dovoljno. Sad kad je pogledam još bih na nju dodavala...

Međutim, dosta je. Za sad. Za ovo venčanje. Poslužila je. Ako mi ikad ponovo zatreba, možda dodam još koji biser, ali možda...

Haljina, šivena po meri. Sandale, Lasocki.

P.S. Dok sam slikala haljinu, Zoja je došla iz šetnje i od umora se samo skljokala pored mene. Nije se pomerila svo vreme dok sam bila tu...