Septembar je počeo ubrzano. Nažalost, bez šivenja. Zbog obaveza jednostavno nisam uspevala da stignem. Odnosno, kad sam imala vremena, bivala sam toliko umorna da nisam bila u stanju da sednem za mašinu. Nekad je to jednostavno tako. U početku, sam zbog toga imala neku dozu griže savesti, međutim rešila sam da malo olabavim...
Tek ću od ove nedelje moći ponovo da se latim metra i makaza, ali ne zbog sebe. Obećala sam još odavno da ću sašiti jednu mušku košulju. Ne znam šta mi bi da tako nešto obećam?! Nemam običaj često da šijem za druge ljude. Uglavnom to izbegavam. Ono što je njima pet minuta, meni obično oduzme celo popodne + koji gram zdravog razuma! Ali sad mi se omaklo... Pa ajd'. Kad je već tako... Košulja nije bauk. Šila sam ih za sebe. Osnovna razlika između muških i ženskih je u kopčanju... Ma preživeću...
Kroj koji ću koristiti je #128 iz Burda Style magazina 04/2010. Što se materijala tiče, izbor je pao na pamuk koji je blago rastegljiv po šitini. To je dobro, jer je model blago strukiran. Dobila sam 1,80 m tkanine, što je i više nego dovoljno. Takođe, za ovaj model ide, papirni flizelin za ojačavanje, kao i 13 dugmadi + 2 kao rezerva.
Ovo će mi biti prva košulja ove sezone. Malo me plaši to što prvu u sezoni radim za nekog drugog, a ne za sebe, ali ajde, šivenje je kao vožnja bicikla...Valjda?!
Нема коментара:
Постави коментар