Men's Shirt...

Kad sad pogledam fotografije ove (gotove) košulje, moram priznati da sam ponosna na sebe. Ali na početku nije tako bilo...

Prvo mi je trebalo nedelju dana da uopšte počnem. Mislim, nedelju dana od kad sam napisala prošli post. Ne računam vreme koje je prošlo od kad sam dobila matrijal. Bolje da ne računam...

Onda sam se nekako nakanila. Ono, skupila hrabrost i krenula. Ubedila sam sebe da je to "samo još jedna košulja", "napravila sam sebi već tolike", "ma to je najjednostavniji kroj" ali ne lezi vraže... Ipak to nije samo još jedna košulja. Iako na prvi pogled sve izgleda prosto ispostavilo se da nije baš tako...

Prvo mesto na kom sam morala malo da usporim, bilo je kod šlica rukava. Ovakve još nisam radila. Malo su me podsetili na deo kopčanja kod ove bluze/košulje. Zapravo, vrlo se slično izvodi. Ok, to sam preživela, a onda je usledio sledeći udar!

Muške košulje imaju ojačanje na ramenim delovima rukava! Nekako, ja sam to zaboravila... Nije mi problem da šijem zatvoreni šav "po ravnom", ali ovako kad ima uglove...Ufff... Oduzelo mi je poprilično vremena... I malčice živaca. Pitam se samo da li bih odustala da sam ovo radila za sebe? Verovatno bih. Vrlo moguće da bih se posvađala s tkaninom na par dana, možda nedelja. Onda bih joj se opet vratila, stisnula zube i uradila to.  

Pošto ovog puta nisam radila za sebe, sve je išlo brže. Mislim na moj emotivni odnos sa materijalom.

Na kraju to se isplatilo. Uspela sam da je završim i ispala je #mabašsamponosna. Nadam se da će se i naručiocu svideti koliko i meni. Mislim, bolje bi mu bilo... Šalim se... 

Sad kad je gledam ovako završenu, prosto poželim da uradim još koju. Koliko god bilo izazovno, nekako je zabavno igrati se mačke i miša s tkaninom. Ne znam jesam li jedina koja to tako doživljava, ali svaki savršeno urađeni šav, za mene je mala pobeda...