Svima koji slave neka je srećan Božić.
Praznična haljina koju sam šila za prošli, a premijeru je doživela za ovaj Božić. Nisam mislila ni sad da je obučem, ali kad sam videla kako su se moje sestre juče uparadile, nisam htela da štrčim.
Mada i dalje nisam zaljubljena u ovu haljinu. Ustvari, ne da nisam zaljubljena, nego mi čak nije ni simpatična. Prošlo je godinu dana od kad sam je napravila, a meni je ona i dalje njaaaa... Ništa spec'.
Mislila sam da će me karo haljina automatski baciti u praznično raspoloženje. Jer je karo = Božić?! Međutim, ovo nije taj tip haljine.
Kroj #106, sam našla u Burdi 12/2010. Njihova haljina je srećnije izgledala. Odnosno, manekenka na slici izgleda srećno i to me je kupilo da je napravim. Međutim kad sam je sašila, to nije bio taj osećaj.
Mislim da je moja glavna greška u startu bio izbor tkanine. Originalna je krep saten, a umesto njega preporučuju lagane tkanine za haljine. Moj materijal, debeli flanel, nije loš, ali ne ostavlja taj veseli, lepršavi utisak.
Utisak koji moja tkanina, odnosno haljina ostavlja je: nije mi hladno i mogu da jedem. Jer u struku ima dovoljno širine. U tom smislu je prava praznična. Ima dovoljno mesta za Rusku salatu, pečenje, kolače... Ma sve! Onaj ko je pravio kroj, kao da je samo na hranu mislio...
Osim tkanine, drugo odstupanje koje sam napravila u odnosu na originalni kroj je u delu okovratnika. Naime, moj materijal nije bio dovoljno mekan da bih mogla lepo da ga naberem kao što je to predviđeno krojem, pa pošto je bilo viška prostora u tom delu, samo sam napravila dve faltice i time rešila problem. Sad kad uporedim crtež i moju haljinu mislim da je i bolje što sam to tako izvela, jer mi ovako čini lakšom za peglanje. Mada to i nije nešto zbog čega treba mnogo da brinem, jer ne verujem da ću je mnogo nositi, pa neće biti potrebe za peglom...
Na fotografijama nosim: Kaput, Rabas. Haljina, šivena po meri. Cipele, Obuća Solo.
Нема коментара:
Постави коментар