Bluza sa karminima / Burda Style #108, 08/2013

Pa za početak, srećna Nova godina! Nadam se da ste lepo, u dobrom zdravlju i raspoloženju dočekali ovu 2021. godinu, te da će vam se ista tako i nastaviti... 

Što se tiče današnjeg posta, rešila sam da objavim bluzu koju sam šila prošle, odnosno sada već pretprošle godine. Nosim je često, ali pošto ne volim da stojim ispred objektiva, tek sad je fotografišem za moju malu arhivu, koja neće biti tako mala, ako budem uspela da nateram sebe da u ovoj godini zabeležim sve što sam napravila.

Da, mnogo više volim da sedim za mašinom za šivenje, nego da stojim ispred fotoaparata. To taaaako smara. Nikad neću moći da razumem ljude koji vole da se montiraju i fotografišu svaki čas. Ja kad negde odem, nešto radim i super se provodim nemam potrebu da to slikam. Tako je i sa šivenjem. Kad šijem, zanesem se. Toliko uživam u trenutku, da čak i ne pomislim da "treba" da delim to dalje... 

Treba sam namerno stavila pod navodnike, jer što sam starija, sve više kapiram da ništa ne treba i ne mora. Treba samo ono što ja mislim da je potrebno, a to je ta arhiva, koju bih stvarno volela da imam, jer ne čuvam sve stvari koje napravim. 

Prvo, jer ne volim da se vezujem za stvari, to je besmisleno, a drugi razlog je taj što neću da zatrpavam svoj životni prostor sa nečim što mi ne koristi, samo zato što sam ga ja napravila i eto nekad sam to nosila... 

Tako da, jednostavnije mi je da odeću koju sam napravila čuvam na par MB prostora nego da mi zauzima mesto u ormanu, koji nije onaj američki, da ne kažem konzumeristički u koji se ušeta, već običan evropski drveni orman. Pravljen u neko drugo vreme, kad se kupovalo manje, ređe i kvalitetnije.

Ok, pošto sam sebi potpuno neplanirano postavila prvi cilj u ovoj godini, hajde da se vratim na bluzu...

Kao što rekoh, šila sam je pretprošle godine. Kroj #108 je iz Burde 08/2013.  Materijal sam kupila davno, ali se ne sećam gde. Znam samo da kad sam videla karmine po njemu, morao je biti moj! Nije mi smetalo ni to što je sintetika. Mada to mi sad tek ne smeta, jer je iznenađujuće prijatna na koži.  Zato je tako često i oblačim. 

Takođe, kod ove bluze mi se sviđa i to što je mašna razumne veličine. Koliko god mi se dopadale velike, kao ona na bluzi sa balerinama, te mašne kod mene obično završe u tanjiru ili kafi. Sa ovom tih briga nemam. 

Za sad u ovom kroju imam samo dve bluze i tu se neće završiti. Pošto ide proleće, a fale mi malo svetliji i jednobojni gornji delovi, biće uskoro i treća...

Na fotografijama nosim: Bluza, šivena po meri. Đubretarac i farmerke, United Colors of Benetton. Cipele, Obuća Solo.