Već sam u ranijim postovima pisala o tome kako prolećna izdanja Burde volim više od ostalih, međutim, ako je suditi po ovom proleću, to bi moglo da se promeni... Aprilski broj me je potpuno razočarao. Jedva sam uspela da napabirčim par krojeva koji mi se dopadaju.
Prvi model koji mi se dopao uopšte nije moj stil. Radi se o širokim ravnim pantalonama (#111). Em su ravne, em široke, nemam ideju uz šta bih mogla da ih nosim, ali baš zato mi deluju interesantno. Ono, da izađem malo iz svoje zone komfora...
Biću iskrena, kada sam prvi put videla ovu jaknu (#102) izgledala mi je kao nešto što bi nosila moja mama ili neko njenih godina. Međutim, malo kasnije mi je na netu izletela fotografija jedne od onih super stilizovanih Francuskinja u nečemu vrlo sličnom, tako da sam ovaj kroj počela da gledam skroz drugim očima. I što ga više gledam, sve mi se više sviđa...
Ovde baš i nema šta mnogo da se kaže. Ja jednostavno volim haljine na kopčanje (#119). Ova deluje drugačije od svih koje sam viđala u prethodnim brojevim. Utrošak materijala za nju je malčice veći, ali mislim da vredi jer je stvarno kul...
Bluza (#115) mi se sviđa, ali što se mene tiče, može i bez karnera. Ne vidim svrhu stavljati ga na takvo mesto, sem ako nisu mislili da njime pojačaju poprsje nama daskarama. A opet, kad se malo zagledam deluje mi kao portikla... Možda bolje da se ne zagledam, ko zna gde će to da me odvede...
Poslednji model koji mi se dopao je haljina (#117) sa karnerom. U prethodnim brojevima je bilo sličnih, ali meni je ova mnogo slatka. Naravno, kad bih je šila, bila bi jednobojna, da svi detalji dođu do izražaja...
Нема коментара:
Постави коментар