Ovog meseca, nemam inspiracije da započinjem šivenje novih stvari, pa sam umesto toga, rešila da se pozabavim završavanjem nekih starih, davno započetih...
Prva na listi, našla se ova ravna haljina. U pitanju je kroj #109 iz Burda Style magazina 04/2013. Mislim da sam počela da je šijem odmah po izlasku ovog broja. Znam da sam, od iste trkanine, uporedo pravila identičnu haljinu za kumu. Njenu sam završila i ona je nosi. Moja je, kao što se da videti iz priloženog, još uvek nezavršena.
Pošto sam je gurnula među gotovu odeću, stalno mi iskače pred oči i podseća me da treba da se latim posla. Toliko je često gledam da mi se smučila. Odnosno, smučilo mi se da mi tako lep materijal propada u obliku koji ne mogu da nosim.
Kako bih je dovela u nosivo stanje treba mnogo toga na njoj da promenim. Za početak moraću celu da je rasparam. Od struka, na gore mi je za jedan čitav broj veća, tako da tu sledi sužavanje. Zatim, ušitci na grudima mi ne leže kako treba, čitaj: ima mnogo praznog prostora, pa i tu sleduje sužavanje. Najzabavniji deo dolazi na kraju. Pošto sam se slepo držala kroja, nisam zadovoljna dužinom haljine. Odnosno, za moj ukus je malo kraća. Ništa strašno, ali pošto mi je ostalo parče tkanine rešila sam da je produžim.
U suštini, kad sve saberem, bolje da sam novu haljinu počela da šijem, nego ovu da prepravljam, ali rešena sam da rasčistim hrpu onih "završiću jednom" stvari...
Jako je lep materijal. :)
ОдговориИзбришиSkroz te razumem, i meni je uvek draže početi nešto od početka nego prepravljati nešto. A započetih stvari koje sam počela pa nešto nije odgovaralo zbog toga gomila. :(
Pa to. Zato sam ja resila da rascistim svoju gomilu... Ili je bar smanjim..
Избриши