Jedna sam od onih ljudi koji ne računaju da su jeli, ako to nije bilo kod kuće. Volim domaću hranu i uglavnom pazim šta jedem. Međutim, tu i tamo, dam sebi oduška pa odem na neki predobrok ili nešto tome slično... Nedelja je bila takav dan...
Umesto doručka kod kuće, skoknuli smo do ulice Gavrila Principa br. 58, na Ferdinand knedle. Iako je ovo mesto za svojih skoro dve godine postojanja, postalo omiljeno gradsko okupljalište ljubitelja dobrih poslastica, za mene je to bio prvi put da probam njihove slatkiše.
Za Ferdinanda sam saznala sasvim slučajno, u nekom internet magazinu, a prava preporuka došla je od dečaka koji je sedeo ispred lokala, jeo svoju knedlu i nama oduševljeno dobacio: "Najbolji su!" Na to smo se samo nasmejali i prokomentarisali da je verovatno u pitanju stalna mušterija.
Znate da kažu da deca ne umeju da lažu? E pa, u to smo se uverili. Mali nas nije slagao. Knedle su savršene. Osim onih svima poznatih sa šljivama, ovde se mogu porobati razni zanimljivi ukusi. Kako slatki tako i slani. Probala sam Malina Oreo i Rafaelo. Meni se iskreno više dopala prva, slatko kiselkasta kombinacija. Ali to je samo moj ukus... Pored knedli, dopali su mi se ambijent, muzika, kao i ljubazno, ali nenametljivo osoblje. Sve sa merom, lepo upakovano.
Nakon doručka, trebalo je potrošiti kalorije, pa smo rešili da prošetamo do Kalemegdana i usput slikamo top od viskoze, koji sam šila još prošle godine, ali ga nisam mnogo nosila, jer mi se u početku nije dopadao. Međutim, s vremenom se to menja, pa ga sad vrlo rado nosim i čak planiram da napravim takvu haljinu. Kroj 106A je iz Burde 2/2017.
Usput, dok smo odmarali, komentarisali smo kako je sjajno što Beograd svakim danom biva bogatiji za neki novi mali biznis. Zaista je prelepo videti da se sve više ljudi odlučuje da sami stvaraju posao, a ne sede skrštenih ruku čekajući da im neko nešto da. Takvim ljudima se iskreno divim i za mene su oni heroji naše svakodnevnice...
Umesto doručka kod kuće, skoknuli smo do ulice Gavrila Principa br. 58, na Ferdinand knedle. Iako je ovo mesto za svojih skoro dve godine postojanja, postalo omiljeno gradsko okupljalište ljubitelja dobrih poslastica, za mene je to bio prvi put da probam njihove slatkiše.
Za Ferdinanda sam saznala sasvim slučajno, u nekom internet magazinu, a prava preporuka došla je od dečaka koji je sedeo ispred lokala, jeo svoju knedlu i nama oduševljeno dobacio: "Najbolji su!" Na to smo se samo nasmejali i prokomentarisali da je verovatno u pitanju stalna mušterija.
Znate da kažu da deca ne umeju da lažu? E pa, u to smo se uverili. Mali nas nije slagao. Knedle su savršene. Osim onih svima poznatih sa šljivama, ovde se mogu porobati razni zanimljivi ukusi. Kako slatki tako i slani. Probala sam Malina Oreo i Rafaelo. Meni se iskreno više dopala prva, slatko kiselkasta kombinacija. Ali to je samo moj ukus... Pored knedli, dopali su mi se ambijent, muzika, kao i ljubazno, ali nenametljivo osoblje. Sve sa merom, lepo upakovano.
Nakon doručka, trebalo je potrošiti kalorije, pa smo rešili da prošetamo do Kalemegdana i usput slikamo top od viskoze, koji sam šila još prošle godine, ali ga nisam mnogo nosila, jer mi se u početku nije dopadao. Međutim, s vremenom se to menja, pa ga sad vrlo rado nosim i čak planiram da napravim takvu haljinu. Kroj 106A je iz Burde 2/2017.
Usput, dok smo odmarali, komentarisali smo kako je sjajno što Beograd svakim danom biva bogatiji za neki novi mali biznis. Zaista je prelepo videti da se sve više ljudi odlučuje da sami stvaraju posao, a ne sede skrštenih ruku čekajući da im neko nešto da. Takvim ljudima se iskreno divim i za mene su oni heroji naše svakodnevnice...
Нема коментара:
Постави коментар