Sedim i razmišljam... Da li sam nekad šila da decu? Hmmm... Pa, pre par godina sam sestriću napravila pončo za plažu, ako se to može računati u šivenje. Trebalo je spojiti par šavova i opšiti ga kosom trakom... Osim toga, ništa za klince nisam radila. Moguće da ni ovo sad ne bih, da nije nastao jedan mali problemčić...
Naime, šmizla za koju planiram da šijem je preko zime naglo izrasla, pa sad ne može da nađe pantalonice u svojoj veličini, a da joj se u isto vreme dopadaju. Pošto iz ličnog iskustva znam tu situaciju, predložila sam da pantalone sašijemo, što je ona vrlo rado prihvatila.
Tako sam se bacila u listanje Burdi, ne bih li našla nešto što bi bilo zanimljivo devojčici od osam godinica, koja veoma dobro zna šta hoće. Usput sam joj slala fotografije, da bi na kraju izbor je pao na model #139, 06/2016.
Ono što sam shvatila šetkajući se po radnjama sa njom, a i dok sam joj slala sličice, jeste da je kod dece kroj je nebitan, oni vide materijal. Ako im se on svidi obući će ono što im se daje, ako ne, nema šanse. Što je u prevodu značilo da moram naći istu tkaninu kao sa slike. Auć!
Posle malo lutanja po radnjama, posetila sam dobri stari Virtex. Ne znam stvarno što prvo nisam otišla tamo?! Valjda sam htela da trošim kalorije?! Ko će to znati... Kako god, tkaninu sam našla kod njih. Jedan metar, koliko ide za veličinu 140 koštalo me je 470 dinara. Uz to za ovaj model ide lastiš širine 2,5 cm, dužine 0,70 m i pamučna trka široka 2 cm, a dugačka 1,15 m, koje sam našla u pozamanteriji Bottoni.
Kao što se može videti sa slike, konac sam izabrala u boji trake za pojas. Mislim da će šavovi u boji biti dobar detalj. Takođe, pošto se radi o prugastoj tkanini, htela sam da izbegnem da pantalonice izgledaju kao pidžama.
Već sam počela da šijem. Zapravo privodim ih kraju. Nažalost mušterija mi nije tu da ih proba (zauzeta devojka), pa se stvarno nadam da će sve biti kako treba, odnosno da će joj dobro stajati...
Нема коментара:
Постави коментар