Pripremajući svoj orman za novu sezonu primetila sam da imam mnogo teget odeće. Ok, teget jeste moja verzija crne, ali dok sam gledala tu količinu stvari, nisam mogla a da se ne zapitam - koliko je dovoljno?
Razumem da to dobro funkcioniše za ljude koji odeću kupuju. Usmeri ih u pravcu u kom treba da idu, dobrom pravcu. Naravno ako znaju šta je kvalitet i ne vezuju cenu za isti. Danas se cena više vezuje za brend nego za kvalitet proizvoda. Ali to je neka druga priča...
Kako god, capsule wardrobe za mene nema nekog smisla. Odeću pravim, retko kupujem. Sama odgovaram za kvalitet. Prostora za odlaganje mi ne nedostaje, a i ne smeta mi da se igram i imam veći izbor šta ću obući. Ne umara me to. Zapravo, umornija sam bila dok sam sebe ograničavala. Uvek iste stvari. Uh.
Zato da bih sebe malo oraspoložila i ubacila u celi prolećno letnji duh sašila sam ove ciklama pantalone. Obožavam ih. Jednostavne su, udobne i vrište dobro raspoloženje.
Kroj #112 sam uzela iz Burde 06/2020 i malo ga izmenila. Oni su koristili dve tkanine, a ja sam produžila osnovni deo pantalona i sve napravila zajedno.
Pantalone nemaju džepove, to im je možda jedina mana, ali su baš zato super za nekog početnika da proba da ih napravi.
Pošto je kroj vrlo sveden lake su za kombinovanje. Za posao idu lepo uz neku bluzu ili košulju i salonke ili baletanke, a za neke opuštenije momente mogu da se nose uz majicu i patike...
Na fotografijama nosim: Top, ja šila. Espadrile, Gaceland. Naočare, Polaroid.
Нема коментара:
Постави коментар