White Dress... Verona & Vicenza

Za putovanje u Italiju napravila sam dve haljine. Prvu se mogli videti u postu iz Venecije. Ovo je druga. Meni draža. Romantična, kao i Verona, grad u kome je imala svoju premijeru...

Ova haljina možda nije nešto što bi prosečan turista obukao na putovanju, ali ja volim da izgledam lepo i kad putujem... Ustvari, putovanja više doživljavam kao priliku za igru. Nešto kao, "obuci se za zadatu destinaciju"...

Zadata destinacija ovog puta bila je Verona. Romantični Julijin grad, zahtevao je podjednako romantičan odgovor. U mom slučaju to je ova bela haljina. Šila sam je od čvrstog vezenog pamuka, po istom kroju kao i haljinu sa sladoledima. Dok sam je pravila plašila sam se da će izgledati kao venčanica, ali na sreću, moj strah je bio neosnovan. Ispala je savršena. Elegantna, ali udobna. Odlična za upoznavanje sa gradom po julskim vrućinama.

Ono što me je u Veroni bukvalno oduvalo, je količina turista na pojedinim lokacijama. Da se razumemo, nije da to nisam očekivala, ali opet, mislila sam da ću bar moći da priđem Juliji u dvorištu njene kuće i da mi neće trebati pet minuta da uslikam balkon. A znate onu staru: "U kolo kad hoćeš, iz kola kad te puste"? E, tako je kad ulazite i izlazite iz njenog dvorišta. 

Zbog ovog iskustva opet sam se vratila na plan iz Venecije. Bez jurcanja. Lagana šetnja. Mnogo uživanja, a znamenitosti pribeležiti za videti sledeći put. Jer će sigurno biti sledećeg puta.

Ono bez čega uživanje leti nije potpuno je šetnja pored vode. Reka Adiđe možda nije najčistija, ustvari ne da nije najčistija, nego kažu da je ozbiljno zagađena, ali prija bar prelaziti preko njenih mostova, šetati u hladovini njenim obalama i odatle  u miru posmatrati grad.

Nakon reke, nazad u centar grada. Zadatak je bio naći neko mesto za popodnevnu kafu, a usput ako mi se posreći, kupiti suvenir, odnosno kuvar. Ovakve suvenire, kupujem već godinama. Za razliku od magneta, koji samo skupljaju prašinu, uz kuvar je stvarno moguće prisetiti se putovanja i na koji zalogaj se vratiti u mesto boravka...

Kad smo već kod zalogaja... Ovo putovanje ne bi bilo potpuno bez sladoleda. Moje omiljene poslastice i razloga što svako leto završim sa par kila viška. Italijani tvrde da je njihov sladoled najbolji na svetu pa sam to morala da testiram... U Vićenci! Tamo smo svratili na povratku iz Verone. Lep gradić, divna arhitektura, međutim sladoled... ok je, ali daleko od najboljeg na svetu. Taj ko je to rekao nije bio u Beogradu i probao sladoled u Crnoj Ovci...