My Grandpa's Shirt!

    Ovaj post pišem već neko vreme. U svojoj glavi. Obično to počinje tako što imam super smislene rečenice dok su u glavi, ali kad rešim da ih zapišem, one jednostavno ispare! Puf! Nema ih! I tako već par dana. Jel vam se dešavalo nešto slično? Rekla bih da je stvar u koncentraciji. Odnosno, u nedostatku iste. Moraću malo da potražim po internetu o tome, a do tada bih da se pozabavim ovim ovde...

     Dakle, ovu košulju jako volim. Ma kakvi volim, obožavam! Napravila sam je, čini mi se, pre tri godine. Možda čak i ranije. Ona je prva košulja koju sam uradila, pa je zato tako obična. Mislila sam da je za početak najbolje krenuti sa osnovnim krojem. U tom trenutku, svrha je bila da naučim kako se šiju kragna i manžetne. Kad pogledam košulju, nakon toliko vremena i nošenja, veoma sam zadovoljna kako je ispala. Nije loše za prvi put.

    Dok sam je krojila, zafalilo mi je materijala. Možda se to ne bi desilo da sam je krojila ofrlje. Međutim, htela sam da svaka šara bude uklopljena, pa je došlo do male nestašice. Kao što možete videti, sa tim sam se izborila tako što sam u deo za ojačanje ubacila tkaninu koja mi je ostala od šivenja neke haljine.

    Kad sam prvi put nosila košulju, jedna osoba mi je rekla kako, zbog tkanine koju sam izabrala, izgleda kao da sam je uzela od dede!  Ona to još uvek tvrdi, a ja košulju i dan-danas nosim.

    Ne znam kako se desilo da je do sad nisam slikla. Još mi je neverovatnije kad pomislim koliko sam je puta nosila. Mislim da je ona jedini komad u mom ormanu koji se provlači kroz sve sezone. U toplijim mesecima volim da je nosim kao jaknicu preko majice, a kad zahladi, zakopčanu ispod džempera ili kardigana. Jedan doček Nove godine sam proslavila u njoj (uz suknju i čizme sa visokom potpeticom).

    Znate da se časopisi često bave temom odevnih komada koje "morate" imati u svom ormanu? Onih koji čine osnovu vašeg stila. Kad sve saberem, u mom slučaju, to bi bila ova košulja. Ona je moj broj jedan na svakoj listi.