Starke...

Danas i juče - sunce - konačno!

Već sam počela da strepimm da će nas ove godine proleće i lepo vreme zaobići, te da neću imati priliku da svetu predstavim svoje najslađe Starke do sad. Tj. još jedne u nizu najslađih Starki. Meni su sve Starke koje sam u životu kupila i dobila bile najslađe. E sad bi bio red da prestanem da govorim (pišem) reč "najslađe", jer bi neko od tolike količine slatkoće mogao dobiti šećernu bolest!

U svakom slučaju, pošto je juče najzad bilo lepo vreme moje divne patikice su mogle biti premijerno prošetane Nemanjinom, kroz Manjež, kroz Svetozara Markovića sve do Bulevara. A onda nazad od Bulevara sve do Terazija.  

U toj šetnjici prisetila sam se i jedne zaboravljene sitnice. Onih žuljeva koje mi Starke naprave u prvih par dana nošenja, pre nego što se potpuno prilagode nozi. Ne znam samo kako sam to mogla da previdim. Dva puta sam morala da zastanem da malo namestim patiku. Ali nema veze. Kad se za par dana potpuno prilagode mojoj nozi, biće mi udobne kao patofne. Za sad je dovoljno to što su lepe. A devojke nose i gore stvari zbog lepote. Zar ne?!

A sad vas pozdravljam. Odoh napolje. Dan je divan i šteta bi bila provesti ga u kući. 

XX