Asimetrična suknja od Max Mara materijala

Suknja koju ne nosim često, ali kad je nosim, uvek dobijem lepe komentare na njen račun... 

Mislim da je to zbog izbora tkanine, a ne kroja koji je nastao spletom nesrećnih okolnosti... 

Tkaninu sam kupila pre par godina u radnji na uglu Golsvordijeve i Kičevske ulice. Ne znam kako se zove, a ni da li se i dalje tamo nalazi.

Nije mi se svidela atmosfera u njoj, pa se nisam trudila ni da joj zapamtim ime. Ta dva puta kad sam ušla u prodavnicu, uvek se osećala neka napetost u vazduhu... 

Kako god, to me nije omelo da nađem ovaj lepi, kako je vlasnik radnje rekao Max Mara materijal. Je li Max Mara ili nije ne znam. Cena je, sećam se, bila kao da jeste - da se smrzneš... 

Verujem da je cena više otišla na ime i dizajn nego na sastav tkanine, jer je po sastavu 63% pamuk, 34% poliester i 3% elastin... 

Za nekog ko je ljubitelj prirodnih materijala, ovo je poprilična količina plastike, ali bar dobro izgleda. Ubedila sam sebe da su napravili takvu kombinaciju jer prirodni materijali hoće da gube na boji, a ovako toga ima manje i izdržljiviji su... (Tešim se.)

Kroj sam sama pravila. Napisala sam gore da je nastao spletom nesrećnih okolnosti. Da, suknja je trebala da bude na preklop sa prednjim dužim delom. Međutim nisam imala dovoljno tkanine za takvu avanturu... 

Zato sam, kako bih izvukla situaciju, sašila običnu ravnu, ali sam jednu stranu ostavila dužu. Da ne bi bila potpuno dosadna, odnosno da ne bi izgledala kao tepih, na pojas sam zašila crnu rips traku, a rajsferšlus ostavila transparentan. 

Jedino što mi je sad žao što nisam, a trebalo je da uradim, je da napravim šlic na zadnjem delu. Bilo bi mi lakše kad se krećem, jer volim da pravim korake kao Guliver... 

"Vrlo ženstveno", znam.

Verujem da nisam usamljen slučaj u ovome. Jednostavno, mi devojke i žene koje smo odrasle u farmerkama, teško se učimo ženstvensoti...

Na fotografijama nosim: Kaput: Rabas. Rolka: LC Waikiki. Suknja: šivena po meri. Gumene čizme: Obuća Metro.