10.11.15

My Grandpa's Shirt!

    Ovaj post pišem već neko vreme. U svojoj glavi. Obično to počinje tako što imam super smislene rečenice dok su u glavi, ali kad rešim da ih zapišem, one jednostavno ispare! Puf! Nema ih! I tako već par dana. Jel vam se dešavalo nešto slično? Rekla bih da je stvar u koncentraciji. Odnosno, u nedostatku iste. Moraću malo da potražim po internetu o tome, a do tada bih da se pozabavim ovim ovde...

30.10.15

Charlie Fat Cat

Mačke i moda?! Oooo da! 
Poznate modne kuće su ih koristile kao modele za svoje reklame. Pojedinim dizajnerima su bile inspiracija. Jedna od njih postala je prava Instagram zvezda! Vodi čak i svoj dnevnik! Mo'š misliti!
Kad se sve ovako sakupi i ne čudi sto je i Beograd dobio svoju macu. Mačka zapravo. Ime mu je Charlie Fat Cat i živi u Belgrade Design District-u, u radnji Saradnja (prvi sprat, lokal 99)
        

12.10.15

Modni studio "Pod konac"

Individualnost. Reč koja ruku pod ruku ide uz modu i odevanje. Iskazati sebe, svoju ličnost, svoj stil. Biti drugačiji. Neponovljiv. Koliko li sam puta sve ovo već čula? Nebrojano mnogo.
Svi teže da budu drugačiji, a opet toliko je klonova na ulicama. 
Iz tog razloga rešila sam da malo krenem u skitnju. U potragu za kreativnim ljudima, čija nam unikatna garderoba ili aksesoari mogu pomoći da se izdvojimo iz mase. 

29.9.15

A Diamond Is Forever

Večeras mali predah od šivenja i čavrljanja o istom. Koliko god ono meni bilo drago, verujem da se ljudima iz moje bliže okoline u izvesnoj meri penjem na glavu. Zato kratka promena teme.
Pre par meseci bila sam u prilici da u jednoj od Vulkanovih čuvenih akcijskih ponuda 3 za 999 pazarim knjigu "Srce od kamena". Iskrena da budem, nisam ni htela da je kupim. Problem s takvim ponudama je što uglavnom nađem dve dobre knjige, a za treću moram da se pomučim, odnosno da rizikujem.
Tako sam došla do navedene knjige. Naslov, odnosno njegov prevod, delovao mi je kao da je izašao iz Mirjaminog pera (nek' mi oproste svi njeni poštovaoci), ali nakon čitanja sinopsisa učinilo mi se da bi mogla da bude interesantna. I zaista, bila je.
Od Filadelfije, preko Njujorka i Bostona, pa sve do Pariza, priča počinje dvadesetih godina prošlog veka i šeta kroz decenije, sve do današnjih dana prateći portrete četiri braka, kroz prizmu dijamanata kao simbola večne ljubavi. 
Pored ova četiri ljubavna portreta, autorka Dž. Kortni Salivan, prati život Meri Fransis Gereti. Njena priča, meni najdraža u celoj knjizi, počinje 1948. godine, dok je radila kao kopirajter u marketinškoj agenciji N. V. Er i sin. U to vreme ova agencija je sarađivala De Birsom, vodećom svetskom kompanijom u oblasti proizvodnje dijamanata (i tad, a i danas). Meri Frensis je imala zadatak da smisli dovoljno dobar slogan koji bi ubedio svet da dijamant predstavlja najverniji simbol ljubavi i da dijamantski prsten treba da zasija na ruci svake verenice i supruge. Pored ovog zadatka, ova mlada dama zadala je sebi još jedan: da svetu pokaže da žena može biti podjednako dobra u svom poslu kao i muškarac. Jedne noći u naletu inspiracije Meri Frensis pašće na pamet reči koje će ostvariti oba njena cilja, a njeno ime upisati u istoriju marketinga...
Ukoliko volite knjige sa mnogo likova, nekoliko različitih priča i jedva čekate da otkrijete šta je to što ih sve zajedno povezuje, ovo je moja topla preporuka.


23.9.15

I rock a lot of polka dots

Pa... i ne baš... 
Ovo je moj prvi komad odeće sa tufnama. Da budem iskrena, nisam ni planirala da ga napravim. Odnosno, da budem malo preciznija, jesam planirala da napravim suknju, ali ne ovakvu! Trebala mi je obična ravna suknja. Od neke jednostavne, svakodnevne tkanine. Ali, kako to često sa mnom biva, situacija se malo otela kontroli i umesto jednostavne tkanine, završila sam sa ovom dvoslojnom i dvostranom tufnastom... i, sa još nekoliko drugih tkanina... Šta da radim kad sam u prodavnici sa materijalima kao dete u prodavnici igračaka?! Totalno se pogubim! Zaboravim zašto sam došla kad vidim svu tu lepotu... i nekako uvek izađem odande sa više stvari nego što sam planirala. Da cela situacija bude još gora, kod kuće uvek imam neke tkanine na čekanju. Međutim, jednostavno ne mogu da se obuzdam!
Da se vratim na suknju. Pri krojenju zadržala sam se na osnovnom, ravnom modelu, ali sam umesto običnog ravnog poruba uradila ovaj veseli. Da još malo začinim. Kad je bal nek je maskenbal! Takođe suknja ima i postavu, pošto računam da ću je nositi ove jeseni, a nisam od onih koji dobro podnose hladnoću. 
Rajsferšlus?! Pa naravno skriveni! Ne razumem ljude koji još uvek koriste obične pri šivenju odeće, kad već postoje skriveni. Ako mene neko pita (a ne pita), fora je da se rajsferšlus ne vidi. Tu je, a nije tu. Kakav je vaš stav po tom pitanju?


1.9.15

Floral Dress

Još jedna tkanina za koju me je mama pitala: "Jel to za stolnjak?" 
I još jedna kupljena u Deltateksu, kao i ona sa limunčićima. Zapravo, spazila sam je u isto vreme kad sam kupila tu sa limunčićima, ali tad nisam bila raspoložena da je kupim.
Mađutim, skoro sam se ponovo obrela u istoj radnji i ponovo je videla. Ovog puta cena joj je bila snižena, tako da ja jednostavno nisam mogla a da je ne pazarim. Nije me pokolebalo ni to što su mi prodavačice rekle kako je neko pre par dana kupio tu istu tkaninu kako bi presvukao stolice. (Cccc... Skrnavljenje!) 


Pošto je tkanina čvrsta i drži formu, u glavi sam odmah imala ovaj model haljine. Ono na šta nisam računala kad sam se zakačila za njega je to da 1,5 m (koliko je ostalo nakon onog sa stolicama) ovakve tkanine nije dovoljan ukoliko je konstrukcija haljine takva da ima veliki broj šavova. Jer bi na svakom šavu tkanina trabala da bude perfektno uklopljena, a to baš i nije moguće kad imate ovako malo materijala sa ovako velikim šarama. 


Žao mi je što nisam napravila više fotografija iz različitih uglova, ali danas u 6 popodne je bilo toliko vruće napolju da sam mislila da ću se istopiti...

24.8.15

Easy Summer Dress

Moja omiljena haljina ovog leta. Bukvalno je nisam skidala tokom julskih vrućina. Razlog tome su njen kroj i lagan materijal koji prosto miluje kožu. (Čitaj: viskoza.) 
Sad mi je krivo što nisam sašila bar još jednu sličnu, jer mi je za njen nastanak trebalo jedva jedno popodne.

 
Kroj je, sam po sebi, izuzetno jednostavan. Međutim, materijal mi je zbog svoje "živosti"  pravio problem. Verujem da je to zbog mog neiskustva u radu sa takvim tkaninama.

Kad već spominjem neiskustvo, moram napomenuti da sam izuzetno srećna, jer sam na ovoj haljini uradila svoj prvi francuski štep ikad i ispao je odlično! #ponosna!
Kako vam se čini? 
P.S. Ako neko ima neki savet vezan za šivenje "živih" tkanina rado primam sugestije.